„Zauvek“ je, ipak, samo reč.. Velike reči obično imaju malu grešku i smanjuju se za mrvičak svaki put kad ih izgovoriš. Ni od mog „zauvek“ nije ostalo bog zna šta.


zauvek-ipak-samo-re-velike-rei-obino-imaju-malu-greku-i-smanjuju-se-za-mrviak-svaki-put-kad-ih-izgovori-ni-od-mog-zauvek-nije-ostalo-bog-zna
Đorđe balašević„zauvek“ipaksamorečvelikerečiobičnoimajumalugrekusmanjujusezamrvičaksvakiputkadihizgovoriodmog„zauvek“nijeostalobogznata„zauvek“ jesamo rečvelike rečireči običnoobično imajuimaju malumalu greškugrešku ii smanjujusmanjuju sese zaza mrvičakmrvičak svakisvaki putput kadkad ihih izgovorišni odod mogmog „zauvek“„zauvek“ nijenije ostaloostalo bogbog znazna štavelike reči običnoreči obično imajuobično imaju maluimaju malu greškumalu grešku igrešku i smanjujui smanjuju sesmanjuju se zase za mrvičakza mrvičak svakimrvičak svaki putsvaki put kadput kad ihkad ih izgovorišni od mogod mog „zauvek“mog „zauvek“ nije„zauvek“ nije ostalonije ostalo bogostalo bog znabog zna šta

Dvaput bivamo, izgleda, kažnjavani za naše lude i grešne želje. Prvi put kad patimo što ne možemo da ih ostvarimo; i drugi put kad, videći svoje želje ostvarene, sa stidom i očajanjem uzalud bežimo od svoje sreće. To važi naročito za slavu i novac.Ljubav je sposobnost jednog čovjeka da daje, ne osvrćući se koliko dobija nazad. Najznačajniji i najmudriji dio jezika kojim svijet govori i koji svi ljudi na zemlji mogu razumjeti u svojim srcima, nešto starije i od ljudi, a što ipak svaki put istom snagom izbija bilo gdje kad se sretnu dva pogleda.Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda. Ni ljudi. Verovala je samo naša ogromna ljubav. Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci.I dalje trazim put do srca tvog,ali nema nas,nema vise.I dalje trazim njega,al ga odneo bog i sa lica mog suze brise….LAZO VOLIM TE.Vrati se……& ...Velika je nesreća kad čovek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.Velika je nesreća kad čovjek ne zna šta hoće, a prava katastrofa kad ne zna šta može.