Takve smo mi žene, i nema ničeg rđavog u tome- u ženskoj je prirodi da se otvara za ljubav s velikom lakoćom.


takve-smo-mi-ene-i-nema-eg-ravog-u-tome-u-enskoj-prirodi-da-se-otvara-za-ljubav-s-velikom-lakoom
paulo koeljotakvesmomiženenemaničegrđavogtomeženskojprirodidaseotvarazaljubavvelikomlakoćomtakve smosmo mimi ženei nemanema ničegničeg rđavogrđavog uu tomeu ženskojženskoj jeje prirodiprirodi dada sese otvaraotvara zaza ljubavljubav ss velikomvelikom lakoćomtakve smo mismo mi ženei nema ničegnema ničeg rđavogničeg rđavog urđavog u tomeu ženskoj ježenskoj je prirodije prirodi daprirodi da seda se otvarase otvara zaotvara za ljubavza ljubav sljubav s velikoms velikom lakoćomtakve smo mi ženei nema ničeg rđavognema ničeg rđavog uničeg rđavog u tomeu ženskoj je prirodiženskoj je prirodi daje prirodi da seprirodi da se otvarada se otvara zase otvara za ljubavotvara za ljubav sza ljubav s velikomljubav s velikom lakoćomi nema ničeg rđavog unema ničeg rđavog u tomeu ženskoj je prirodi daženskoj je prirodi da seje prirodi da se otvaraprirodi da se otvara zada se otvara za ljubavse otvara za ljubav sotvara za ljubav s velikomza ljubav s velikom lakoćom

Ako nas neki nepoznati muškarac pozove danas telefonom, malo popriča, ne udvara se, ne kaže ništa naročito, ali nam ipak pokloni pažnju kakva nam se rijetko ukazuje, mi smo u stanju da te iste večeri odemo u krevet zaljubljene, i nema ničeg rđavog u tome - u ženskoj je prirodi da se otvara s velikom lakoćom za ljubav.Kako je ljubav u životu žena stvar važna, u delu žene pesnika ona je najčešći sadržaj, najsnažniji podsticaj na pisanje, najzahvalnija inspiracija. Prvo se piše o tome da se želi voliti, da je srce spremno da se preda; posle se peva da se voli, da se pati; i najzad se seća da se jednom volelo. Tako kroz celo stvaralaštvo žene pesnika ljubav se provlači kao svetla nit, kao trag suze. Uz osećanje ljubavi kod mene se vrlo često vezuje osećanje prolaznosti, žaljenje za mladošću.Nemoj me pitati: U prirodi stvari nema ničeg slučajnog, nego je sve određeno iz nužnosti božje prirode da na izvestan način postoji i funkcioniše.Prazna je kuća bez žene. Ako žene nema u kući, nema ko drugi da bude u njoj.Smatrao sam dužnošću i srećom da sebe i druge čuvam od greha. I sebe, uzalud je kriti. Grešne misli su kao vetar, ko će ih zaustaviti. U čemu je pobožnost, ako nema iskušenja koja se savladavaju? Čovek nije Bog, i njegova snaga je baš u tome da suzbija svoju prirodu, tako sam mislio... Sad o tome mislim drukčije... Svet mi je odjednom postao tajna, i ja svetu, stali smo jedan prema drugome, začuđeno se gledamo, ne raspoznajemo se, ne razumijemo se više...