Taj ožiljak na svojim uspomenama vaša kći uporno tretira kao banalnu ogrebotinu, ali ja za svaki slučaj ne grebuckam suviše po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvave kad im se najmanje nadaš.


taj-oiljak-na-svojim-uspomenama-vaa-ki-uporno-tretira-kao-banalnu-ogrebotinu-ali-ja-za-svaki-sluaj-ne-grebuckam-suvie-po-tome-neke-krastice-znaju
Đorđe balaševićtajožiljaknasvojimuspomenamavaakćiupornotretirakaobanalnuogrebotinualijazasvakislučajnegrebuckamsuviepotomenekekrasticeznajugadnodaprokrvavekadimsenajmanjenadataj ožiljakožiljak nana svojimsvojim uspomenamauspomenama vašavaša kćikći upornouporno tretiratretira kaokao banalnubanalnu ogrebotinuali jaja zaza svakisvaki slučajslučaj nene grebuckamgrebuckam suvišesuviše popo tomeneke krasticekrastice znajuznaju gadnogadno dada prokrvaveprokrvave kadkad imim sese najmanjenajmanje nadaštaj ožiljak naožiljak na svojimna svojim uspomenamasvojim uspomenama vašauspomenama vaša kćivaša kći upornokći uporno tretirauporno tretira kaotretira kao banalnukao banalnu ogrebotinuali ja zaja za svakiza svaki slučajsvaki slučaj neslučaj ne grebuckamne grebuckam suvišegrebuckam suviše posuviše po tomeneke krastice znajukrastice znaju gadnoznaju gadno dagadno da prokrvaveda prokrvave kadprokrvave kad imkad im seim se najmanjese najmanje nadaš

Nemoj se previše truditi, jer najbolje stvari se dešavaju, kad im se najmanje nadaš.Neke stvari mogu mnogo bolje da se osete nego da se objasne, ali to ljudi ne znaju, oni veruju rečima, to je problem. Treba više verovati svojim srcima nego re ...Neke stvari mogu mnogo bolje da se osjete nego da se objasne. Ali to ljudi ne znaju, oni vjeruju riječima, to je problem.Treba više vjerovati svojim srcima nego riječima.Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dječijim farbankama koje ožive tek kad se oko njih potrudiš, i ja sam, kao i svi, preskočio mnogo stranica tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.Opraštam ti svaku suzu, svaki udarac i svu bol. Da bolji sam čovjek od tebe i opraštam ti, ali ne zaboravljam. I baš kao kad preživiš tešku nesreću i oporaviš se, rane zacijele ali ožiljci ostanu da te vječno sjećaju na ono što je bilo. Baš kao i moja sjećanja.A šta je to – ljubav? Kad gledaš u zvezde bez razloga i kad podeliš žvaku i kad pokloniš cvet i ustupiš ljuljašku u parkiću kada je na tebe red da se ljuljaš! Kad onome koga voliš daš jedan griz i kad podeliš sa njim gumu za brisanje na dvoje i kad mu daš jedan liz! Kad nacrtaš srce i unutra upišeš vaša dva imena. Ako to nije ljubav, ja onda, stvarno ne znam šta je.