Svaki lekar je kao Vilhelm Tel: treba mu mnogo znanja i veštine da pogodi bolest a ne bolesnika. Bolest je najčešće mala, a bolesnik mnogo veći. Utešno je samo to što ni bolest ne može preživeti grešku lekara.


svaki-lekar-kao-vilhelm-tel-treba-mu-mnogo-znanja-i-vetine-da-pogodi-bolest-a-ne-bolesnika-bolest-najee-mala-a-bolesnik-mnogo-vei-uteno-samo-to-to
duško radovićsvakilekarkaovilhelmteltrebamumnogoznanjavetinedapogodibolestnebolesnikabolestnajčećemalabolesnikvećiutenosamototomožepreživetigrekulekarasvaki lekarlekar jeje kaokao vilhelmvilhelm teltreba mumu mnogomnogo znanjaznanja ii veštineveštine dada pogodipogodi bolestne bolesnikabolest jeje najčešćenajčešće malabolesnik mnogomnogo većiutešno jeje samošto nini bolestbolest nene možemože preživetipreživeti greškugrešku lekarasvaki lekar jelekar je kaoje kao vilhelmkao vilhelm teltreba mu mnogomu mnogo znanjamnogo znanja iznanja i veštinei veštine daveštine da pogodida pogodi bolestbolest a nea ne bolesnikabolest je najčešćeje najčešće malaa bolesnik mnogobolesnik mnogo većiutešno je samosamo to štošto ni bolestni bolest nebolest ne možene može preživetimože preživeti greškupreživeti grešku lekara

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela, a zlo je bolest duše.Radi sve iz ljubavi jer u njoj leži istinska snaga, ko voli mnogo može uraditi mnogo, i može mnogo postići, a što je urađeno s ljubavlju dobro je urađeno.Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gubitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.Leto se hladilo, a mi smo se krili mrakom, ne želeći da iko sazna koliko smo postali potrebni jedno drugome. A svi su znali.Voleću je, i nećemo imati ništa, je li joj to dovoljno?Volećemo se, rekla je ozbiljno, a to je mnogo, to je sve. Ništa mi drugo ne treba.Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.Dođe dan kada ne želiš da progovoriš ni reč. Kad misliš na nešto. Kad poželiš mnogo, a znaš da ti treba samo malo. Kada želiš da nisi, a znaš da ...