Strašno je na moru umreti od žeđi. Zar morate i vi svoju istinu tako zasoliti da ona više ni žeđ ne gasi.


strano-na-moru-umreti-od-ei-zar-morate-i-vi-svoju-istinu-tako-zasoliti-da-ona-vie-e-ne-gasi
fridrih ničestranonamoruumretiodžeđizarmoratevisvojuistinutakozasolitidaonaviežeđnegasistrašno jeje nana morumoru umretiumreti odod žeđizar moratemorate ii vivi svojusvoju istinuistinu takotako zasolitizasoliti dada onaona viševiše nižeđ nene gasistrašno je naje na moruna moru umretimoru umreti odumreti od žeđizar morate imorate i vii vi svojuvi svoju istinusvoju istinu takoistinu tako zasolititako zasoliti dazasoliti da onada ona višeona više niviše ni žeđni žeđ nežeđ ne gasistrašno je na moruje na moru umretina moru umreti odmoru umreti od žeđizar morate i vimorate i vi svojui vi svoju istinuvi svoju istinu takosvoju istinu tako zasolitiistinu tako zasoliti datako zasoliti da onazasoliti da ona višeda ona više niona više ni žeđviše ni žeđ neni žeđ ne gasistrašno je na moru umretije na moru umreti odna moru umreti od žeđizar morate i vi svojumorate i vi svoju istinui vi svoju istinu takovi svoju istinu tako zasolitisvoju istinu tako zasoliti daistinu tako zasoliti da onatako zasoliti da ona višezasoliti da ona više nida ona više ni žeđona više ni žeđ neviše ni žeđ ne gasi

Zar može čovjek tako potpuno uspavati svoju savjest? Zar može prekinuti misao , kao konac, i zabraniti sebi razmičljanje o posljedicama, ne želeći da zna za njih? Eto, izgleda da može..Nagon nas brani potpunim zaboravom, da bi nas spasao od mučenja zbog odgovornosti...Savremena žena, to je žena koja je spremna da izgubi svaku vrlinu, i onu u kojoj je jedino bila viša od muškarca, samo da zadobije pravo na ono zbog čega se i sam muškarac uvek smatrao nižim od žene. Ona više nije naša žena, ni majka, ni drugarica, ni saradnica. Sišla je na ulicu, napustila kuću, ostavila drugima svoju decu.Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gubitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se gasi. Izbrisati je da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se merio onim što više ne postoji. Ovako se mešaju utvare i život, pa nema ni čistog sećanja ni čistog života.Ljudima ne mogu udahnuti svoju ljubav i oni ne mogu da mi je vrate. Gledaju me hladno, sumnjičavo odmjeravaju opasnost koja im od mene prijeti i zatvoreni svakako, zatvaraju se još više na prvu neočekivanu riječ, na prvi nenaviknut pokret, ili odmah napadaju, braneći se jer više vole da ubiju nego da strahuju.Kao što je ljubav prema životu zapravo samo strah od smrti, tako i društvenost ljudi zapravo nije direktna; ona se, naime, ne zasniva na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće.