Pa ipak, nije nesreća, što me se ona ne seća, ma kakvi, nesreća je što se ja nje sećam.


pa-ipak-nije-nesrea-to-me-se-ona-ne-sea-kakvi-nesrea-to-se-ja-nje-seam
Đorđe balaševićpaipaknijenesrećatomeseonanesećakakvinesrećajanjesećampa ipaknije nesrećašto meme sese onaona nene sećama kakvinesreća jeje štošto sese jaja njenje sećamšto me seme se onase ona neona ne sećanesreća je štoje što sešto se jase ja njeja nje sećamšto me se oname se ona nese ona ne sećanesreća je što seje što se jašto se ja njese ja nje sećamšto me se ona neme se ona ne sećanesreća je što se jaje što se ja nješto se ja nje sećam

Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.Nije to nesreća što je na vrata ušla, već je nesreća to što sa vrata ne odlazi.Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života da isplače. I ona će ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesreća ili čak sreća, deca, porodica, roman ili film. Ako se to ipak u nekom slučaju ne desi, onda je to izuzetak od pravila. A ta žena i nije žena, nego čudovište.Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.Svako od nas uvijek proživi što i svi prije nas, i ničiji udes nije pouka, ničija muka utjeha. Ni na što se čovjek ne navikava zato što su to mnogi doživjeli prije njega. Uvijek je bilo rata, otkako svijet postoji, a ljudima je uvijek nanovo teško. Uvijek se dešavalo da je čovjeka stizala nesreća, i nikad se niko ne utješi mišlju: nisam sam, i nisam prvi ni posljednji.