Ne znam kako je drugim tekstopiscima, ali što se mene tiče, kada pišem mora biti tišina-veoma je teško da pišem kada telefon i zvono zvone i kada ljudi pričaju; nisam dovoljno dobar pisac da pređem preko svega toga!


ne-znam-kako-drugim-tekstopiscima-ali-to-se-mene-tie-kada-piem-mora-biti-tiinaveoma-teko-da-piem-kada-telefon-i-zvono-zvone-i-kada-ljudi-priaju
rej Čarlsneznamkakodrugimtekstopiscimaalitosemenetičekadapiemmorabititiinaveomatekodatelefonzvonozvoneljudipričajunisamdovoljnodobarpisacpređemprekosvegatogane znamznam kakokako jeje drugimdrugim tekstopiscimaali štošto sese menemene tičekada pišempišem moramora bitije teškoteško dada pišempišem kadakada telefontelefon ii zvonozvono zvonezvone ii kadakada ljudiljudi pričajunisam dovoljnodovoljno dobardobar pisacpisac dada pređempređem prekopreko svegasvega togane znam kakoznam kako jekako je drugimje drugim tekstopiscimaali što sešto se menese mene tičekada pišem morapišem mora bitije teško dateško da pišemda pišem kadapišem kada telefonkada telefon itelefon i zvonoi zvono zvonezvono zvone izvone i kadai kada ljudikada ljudi pričajunisam dovoljno dobardovoljno dobar pisacdobar pisac dapisac da pređemda pređem prekopređem preko svegapreko svega toga

Volim samoću, ali nije mi neophodna da se izolujem od nekog do koga mi je stalo da bih pisao. Ako ne mogu da pišem u svim okolnostima, onda jednostavno nisam dovoljno dobar da bih to radio.Ti si za mene bio pravi blagoslov. I danas shvatam jednu stvar: svaki blagoslov koji odbijemo pretvara se u prokletstvo. Od života više ništa ne tražim. A ti me primoravaš da sagledavam bogatstva i horizonte koje nikad nisam upoznao. Sada, kada ih poznajem, i kada poznajem svoje ogromne mogućnosti, osećaću se gore nego što sam se ranije osećao. Jer znam da mogu da imam sve, a nije mi do toga.Na početku, kada sam počinjao da pišem, nisam mogao da isključim spoljni svet do te mere do koje mogu sada. Kada sam zaista počeo voleti sebe oslobodio sam se svega što nije bilo zdravo za mene: od hrane, ljudi, stvari, situacija i svega ostalog što me je vuklo ka dnu a dalje od mene samoga. U početku sam to zvao Put od pojave do stvarnosti često je veoma težak i dugačak, a mnogi ljudi su veoma loši putnici. Moramo da im oprostimo kada se teturaju i udaraju nas, kao da udaraju u zid.Postoji jedna veoma bitna stvar koju ćete shvatiti tek kada sve ovo bude gotovo i kada se vratite kući. Zahvaljivaćete Bogu kada dvadeset godina kasnije budete sedeli pored kamina sa svojim unukom na kolenu i kada vas bude pitao šta ste radili u ratu, nećete morati da ga prebacite na drugo koleno, nakašljete se i kažete: „Lopatao sam balegu u Luizijani.“