Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli, surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i dobri.


moda-u-poetku-bilo-i-drugih-motiva-ali-danas-glavni-strah-od-straha-su-ljudi-zli-surovi-i-podli-od-straha-su-dareljivi-ak-i-dobri
ivo andricmoždapočetkubilodrugihmotivaalidanasglavnistrahodstrahasuljudizlisurovipodlioddarežljivičakdobrimožda jeu početkupočetku bilobilo ii drugihdrugih motivaali danasdanas jeje glavniglavni strahod strahastraha susu ljudiljudi zlisurovi ii podliod strahastraha susu darežljivičak ii dobrimožda je uje u početkuu početku bilopočetku bilo ibilo i drugihi drugih motivaali danas jedanas je glavnije glavni strahod straha sustraha su ljudisu ljudi zlisurovi i podliod straha sustraha su darežljivičak i dobrimožda je u početkuje u početku bilou početku bilo ipočetku bilo i drugihbilo i drugih motivaali danas je glavnidanas je glavni strahod straha su ljudistraha su ljudi zliod straha su darežljivimožda je u početku biloje u početku bilo iu početku bilo i drugihpočetku bilo i drugih motivaali danas je glavni strahod straha su ljudi zli

Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja i drugih stvari, ali definitivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla koliko smo mi muškarci posejali.Mnogi od nas su dobri u startu, ali loši u finišu bilo čega u šta se upustimo. Čak štaviše, ljudi su skloni da odustanu nakon prvog znaka poraza. Dok osoba koja upornost načini svojim životnim motom, otkriva da će se poraz konačno ‘umoriti’ i odstupiti. Poraz se ne može nositi sa upornošću.Tamo gde ima poštovanja ima i straha, međutim tamo gde je strah ne mora uvek biti i poštovanja, jer sam strah ima daleko veći opseg od poštovanja.Ljubav ne postavlja suvišna pitanja, jer ako počnemo da mislimo, počinjemo i da se plašimo. To je neki neobjašnjivi strah, i ne vrijedi ni da ga prevodimo u riječi. Možda je to strah od prezira, od neprihvatanja, strah da se ne prekine čarolija. Izgleda smješno, ali je tako.Da sam drukčiji, da život nosim kao tegobu, da sam ogorčen, počeo bih da se gubim, da pijem, da mrzim, postao bih nezadovoljnik koji se okreće protiv cijelog svijeta. A ne mogu to. Usprkos svemu, živim kao i drugi ljudi, koji su bez moga biljega, veseo i tužan zbog običnih stvari, veseo zbog dobrih ljudi koji su pomalo zli, tužan zbog zlih ljudi koji su rijetko dobri.Samo su dva tipa ljudi na ovom svetu – dobri i loši. Dobri bolje spavaju, ali čini se da loši više uživaju u satima kad su budni.