Mi smo kao ruže koje se nikad nisu potrudile da procvetaju kad je trebalo da cvetamo i kao da se suncu smučilo od čekanja.


mi-smo-kao-rue-koje-se-nikad-nisu-potrudile-da-procvetaju-kad-trebalo-da-cvetamo-i-kao-da-se-suncu-smuilo-od-ekanja
Čarls bukovskimismokaoružekojesenikadnisupotrudiledaprocvetajukadtrebalocvetamosuncusmučiloodčekanjami smosmo kaokao ružeruže kojekoje sese nikadnikad nisunisu potrudilepotrudile dada procvetajuprocvetaju kadkad jeje trebalotrebalo dada cvetamocvetamo ii kaokao dada sese suncusuncu smučilosmučilo odod čekanjami smo kaosmo kao ružekao ruže kojeruže koje sekoje se nikadse nikad nisunikad nisu potrudilenisu potrudile dapotrudile da procvetajuda procvetaju kadprocvetaju kad jekad je trebaloje trebalo datrebalo da cvetamoda cvetamo icvetamo i kaoi kao dakao da seda se suncuse suncu smučilosuncu smučilo odsmučilo od čekanjami smo kao ružesmo kao ruže kojekao ruže koje seruže koje se nikadkoje se nikad nisuse nikad nisu potrudilenikad nisu potrudile danisu potrudile da procvetajupotrudile da procvetaju kadda procvetaju kad jeprocvetaju kad je trebalokad je trebalo daje trebalo da cvetamotrebalo da cvetamo ida cvetamo i kaocvetamo i kao dai kao da sekao da se suncuda se suncu smučilose suncu smučilo odsuncu smučilo od čekanjami smo kao ruže kojesmo kao ruže koje sekao ruže koje se nikadruže koje se nikad nisukoje se nikad nisu potrudilese nikad nisu potrudile danikad nisu potrudile da procvetajunisu potrudile da procvetaju kadpotrudile da procvetaju kad jeda procvetaju kad je trebaloprocvetaju kad je trebalo dakad je trebalo da cvetamoje trebalo da cvetamo itrebalo da cvetamo i kaoda cvetamo i kao dacvetamo i kao da sei kao da se suncukao da se suncu smučiloda se suncu smučilo odse suncu smučilo od čekanja

Mi kao individue moramo pronaći naš spiritualni put. Mi moramo pronaći našu sopstvenu istinu – i to je bila moja borba kao mladog čovjeka – o čemu se zapravo radi u životu? Dugo mi je trebalo da spoznam da nema previše bitnih stvari u životu, ali ono što je bitno je, da mi jedni druge poštujemo, da održimo i zadržimo našu ljudskost, i naše zajedničko biti čovjek preko svih zastava i religija i svega onoga što one predstavljaju.A čovijek osjeća potrebu ne samo da misli već i da kaže, čak i veću potrebu da kaže nego da misli. Tako se prazni, oslobađa napetosti. Riječ je odliv suvišne krvi, i rasterećenje od muke, privid slobode. Vlast bi trebalo da je njeguje i podstiče, a ne da je guši, da priređuje svečanosti govorenja, ili još bolje, psovanja, kao pjevanje, kao molitvu, kao čišćenje.Zabavljali smo se kratko i kad smo bili zajedno, kao tih meseci, samo smo se grlili i ljubili, kao pijani Rusi. Definitivno me promenila, istina je.Mi smo ponosni na našu istoriju. Ponosni smo na naše žrtve koje su naši preci, naši narodi dali kroz istoriju. Mi smo ponosni na to što naši narodni nikada nisu ničiju nezavisnost ugrožavali, što naši narodi nikada nisu prelazili preko tuđe teritorije, da porobljuju druge narode.Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.Žene nisu nikad tako jake kao onaj put kad se naoružavaju vlastitim slabostima.