Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine. A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa. Čak ni naše vrline.


kad-nas-ljube-ene-nam-oprataju-sve-ak-i-nae-zloine-a-kad-nas-ne-ljube-ne-oprataju-nam-ak-nae-vrline
onore de balzakkadnasljubeženenamopratajusvečaknaezločinekadnenitaČakvrlinekad nasnas ljubežene namnam opraštajuopraštaju svečak ii našenaše zločinekad nasnas nene ljubene opraštajuopraštaju namnam ništaČak nini našenaše vrlinekad nas ljubežene nam opraštajunam opraštaju svečak i našei naše zločinea kad naskad nas nenas ne ljubene opraštaju namopraštaju nam ništaČak ni našeni naše vrlinežene nam opraštaju svečak i naše zločinea kad nas nekad nas ne ljubene opraštaju nam ništaČak ni naše vrlinea kad nas ne ljube

Možda bi užasi ljubavi bili manji kada bismo mogli voleti samo one koje bismo hteli. Odista, strašno je i pomisliti da ni naše mržnje, ni naše ljubavi ne zavise od naše slobodne volje.Naše misli utiču ne samo na nas, nego na sve što nas okružuje. Moramo da upućujemo dobre misli, pa će nam biti bolje.kod nas u ludnici je strava…daju nam da skacemo u bazen,a kad smo dobri puste nam i vodu… :)Što je to s nama i sa životom, u kakve se to konce saplićemo, u što upadamo svojom voljom, u što nevoljom, što od nas zavisi, i što možemo sa sobom. Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke.Sve što je izvan dohvata naše ruke, sve što nije potpuno naše, s čim nismo srasli tako da postane isto što i mi, to je tuđe, ničije, ne štiti. To je kao vjetar, ništa, nemaš na čemu da stojiš, nizašto se ne držiš, ništa te ne drži, oči su ti prazne, srce ti je pusto, ostaje samo nemir.Objasnio mi je da se patnja javlja onda kad očekujemo da nas drugi vole onako kako smo mi to zamislili, a ne onako kako ljubav treba da izgleda – slobodna, nesputana, da nas usmjerava svojom snagom i da nam ne dozvoli da posustanemo.